Reč Šafran je nastala od persijskih reči „Za-Faran“ što u prevodu znači „Budi žut“. Naučni naziv Šafrana je Crocus sativus, a vrsta je biljka nastala iz porodice Iridaceae iz koje se i može dobiti poznati začin. Biljka Šafran poseduje lukovicu (podzemna stabljika), cvetovi su zvonoliki i imaju šest latica, tri žuta prašnika koji budu u svim bojama. Listovi su uski, dugački i nenazubljeni sa belom linijom dužinom lista koja nastaje nakon cvetanja. Šafran je sigurno najskuplji začin na svetu, jer je za proizvodnju pola kilograma ovog praha potrebno 75.000 cvetova.
Ova bijka se zvanično spominje još pre četiri hiljade godina u nekim zvaničnim zapisima u kojima je opisano da leči preko 90 bolesti. Veruje se da Šafran potiče sa Tibeta, a da je u Kinu donešen od strane mongolskih osvajača
Sastav šafrana
Šafran sadrži: proteine, lipide, eterično ulje, pepeo, pektin, celulozu, a-krocin iili polihroit, likopen, betakarotin, eterično i masno ulje, glukozid alkohola, nekoliko terpenskih aldekida i još neke karatinoide.
Delovanje šafrana
Poznato je da Šafran deluje preventivno na kancer, a izuzetno je efikasan kod ateroskleroze te u saniranju depresivnog stanja. Odličan je citotoksik i antigenotoksik, antiinflamatorik, afrodizijak, karminativ, stimulant, ekspektorans i sedativ.
Primena šafrana
Kroz dugu istoriju postajanja koristio se kao lek u lečenju sledećih bolesti: kod poremećaja rada srca (aritmija), a poznato je da smanuje rizik od srčanog udara. Zahvaljujući velikom prisustvu riboflavina i vitamina B2, stvara nova crvena krvna zrnca. Efikasan je i u borbi protiv oboljenja bubrega, a poboljšava apetit i odlično reguliše varenje. Šafran je čak i blago sedativno sredstvo koje eliminiše stres, depresiju i melanholiju. Kada se ekstrakt ove biljke koristi u kombinaciji sa vodenom parom, postaje izuzetno efikasna terapija protiv migrene, glavobolje te vrtoglavice. Takođe se koristi i u kulinarstvu te ga nazivaju i „kraljem začina“ jer njegova specifična aroma određuje pikatnost mnogih tradicionalnih jela u svetu. Šafran se često koristi kao začin u pripremi mnogih specijaliteta: italijanskog rižota, francuske riblje čorbe, slatkih sosova koji se pripremaju u Indiji, jela od jagnjetine i piletine.
Tibetanski šafran – magični cvet koji raste u snegom prekrivenom platou
Tibetanski šafran sadi se i uzgaja na mestu višem od 4000 metara nadmorske visine na Kinghai platou, na Tibetu. Zbog hladnoće, nedostatka kiseonika, dugom izlaganju suncu, bogatstvo ultraljubičastih zraka, velike temperaturne razlike između dana i noći, kod šafrana nema kontaminacije a aktivni sastojci bogati su biološkom aktivnošću.